Njegov šarm i sposobnost da nas zasmeje je neverovatna. Zoran Kesić je jedan od najzanimljivijih TV voditelja trenutno, a njegov novi šou “24 minuta sa Zoranom Kesićem” iz emisije u emisiju je sve popularniji. A šta misli o svojoj karijeri i trenutnoj popularnosti, otkrio nam je Zoran u intervjuu za naš magazin.
Šta si želeo da budeš kada si bio mali dečak?
Kad sam bio mali, želeo sam da postanem slavni fudbaler. Druga želja je bila policajac, a treća revolucionar.
Koja je to tvoja osobina koja ti se najviše dopada?
Smisao za humor i sposobnost da, kada sam dobre volje, mogu da prenesem to osećanje na ljude koji su u mom društvu. Umem da prenesem i negativno raspoloženje, ali ovo prvo je mnogo zabavnije i lepše. Prosto rečeno, prenosim.
A ona koja te najviše nervira?
Lenjost i navika da odlažem obavljanje poslova. Voleo bih da sam organizovaniji i efikasniji.
Šta je to što tebe zasmejava?
Zasmejavaju me prijatelji, podsećanja na neke naše zajedničke doživljaje, ogovaranje zajedničkih drugara i njihovih osobenosti. Bliski ljudi koji me poznaju, mogu najlakše i najlepše da me nasmeju.
Kako je televizija postala deo tvog života?
Tako što sam se zaljubio u nju još sa 18, 19 godina, kada sam i počeo da radim. Za mene je televizija priča koja traje i stalno se menja. Od početaka, pa do danas, ja učim, isprobavam, igram se…U nečemu uspevam, u nečemu ne, pogadjam i promašujem, dižem se i padam.
Televizija mi je donela mnogo sreće i uspeha, ali samo moji najbliži i ja znamo i koliko neprospavanih noći i stresa. Pa kako to da ne voliš?
Trenutno vodiš emisiju „24 minuta sa Zoranom Kesićem“. Opiši nam ukratko kako izgleda priprema jedne tvoje emisije?
Odem u ponedeljak u redakciju Njuz.neta i napišemo na tabli spisak tema koje bi mogli da obrađujemo.Onda popijem kafu. Ostatak je tajna koju brižljivo čuvamo nekoliko nas u toj prostoriji, a rezultat našeg rada staje u tih 24 minuta. Kada bih vam otkrio tu tajnu, sutra bi se pojavio neko mladji, lepši i pametniji ko bi krenuo da radi možda ”36 minuta sa Perom Perićem”, ili, ne daj bože, ”49 minuta sa Milicom Milić”.
Tvoja prethodna emsiija „Fajront republika“ je bila veoma dobro prihvaćena kod publike. Kakva su tvoja očekivanja sa novom emisijom?
Čini mi se da je nova emisija još bolje prihvaćena od Fajront Republike. Koliko me sećanje služi i emisija pre te (Dezinformator) je imala puno vernih fanova. Ne mogu da kažem da mi ne imponuje činjenica da već godinama uspevam da menjam formate i pokrećem nove emisije koje uspevaju da zadobiju pažnju gledalaca. Činjenica da mi nakon nekoliko godina rada na jednoj emisiji, sve to dosadi i da želim da sve promenim, ne brine me previše. Uvek ću moći da pokrenem nešto novo. A kada to više ne budem mogao, biće vreme za fajront. Pravi fajront.
Da li ti prija popularnost?
Naravno. Ali mogu i bez nje. U periodu između Fajront Republike i 24 minuta, a to je više od 2 godine, nije me bilo u medijima i potpuno sam zaboravljen. Otprilike za rubriku ”Gde su, šta rade” ili ”Kucamo na vrata zaboravljenih asova”. I…šta mi je falilo, ništa! Uspeo sam da se sredim privatno i emotivno, da se oženim, da se unormalim, čak da oformim bend i nastupam iz čistog zadovoljstva i drugarstva. Sad sam opet popularan i šta? Ništa. Prekosutra će me opet zaboraviti, ali to tako ide. Surfujem na talasu medija i sve više uvidjam da to nije talas taj koji odredjuje kuda ću ići nego ja sam i moja daska za surf.
Ljudi koji te ne poznaju pretpostavljaju da si u privatnom životu isto tako duhovit i zabavan. Da li je to tačno?
To je apsolutno tačno i to mogu da potvrde svi koji me poznaju. Ukoliko ne potvrde, obavestite me ko nije potvrdio, kako bih mogao da im oduzmem od honorara.
Šta misliš o „reality show“ emisijama, i njihovoj zastupljenosti u medijima u Srbiji? Da li bi učestvovao u nekom reality show programu?
Ne isključujem mogućnost da se jednoga dana predomislim, ali za sada je moj stav ovakav : ne volim reality programe, nerviraju me, izazivaju u meni bes i ne simpatišem ni one koji ih stvaraju, ni one koji u tome učestvuju. A onih koji to gledaju mi je prosto žao.
Na kom nivou je kulturna svest društva oko tebe?
Kulturna svest društa u Srbiji je fantastična. Toliko gluposti na jednom mestu je pravo blago za posao kojim se trenutno bavim. Budućnost emisije ”24 minuta” je svetla. Imamo materijala na pretek.
Da li si nekada poželeo da emigriraš?
Nikada! Zanosio sam se jedno vreme idejom da odem, ali to nije bilo baš ozbiljno. Nisam imao jako opravdanje u smislu ”ovde mi nije omogućeno da se bavim poslom koji volim”. Bilo mi je omogućeno (ili tačnije, sam sam se izborio za to) . I dalje mi je omogućeno. I kakva ja imam prava da se žalim i da patim za tamo nekom Amerikom, kada ovde u mom Beogradu ja radim moj ”dream job”?
Beograd je tvoj grad. Kada bi imao moć na jedan dan, šta je to što bi promenio u svom gradu?
Voleo bih da bude malo zabavniji grad. Titula ”najboljeg noćnog života na Balkanu” je potpuna nebuloza i to vrlo dobro znamo svi koji živimo ovde.A zabavan će postati kada ljudi postanu opušteniji, zadovoljniji, ispunjeniji, srećniji. A kako to ostvariti, nemam pojma.
Ko su zapravo tvoji superheroji?
Moji superheroji su pravi superheroji. Uopšte nisam u fazonu da superherojima proglašavam moju majku, oca, baku…prave ljude koje poznajem ili zaslužne u bilo kom smislu. To mi je glupo i često čak iritantno i licemerno. Moji superheroji su sledeći, evo tačnog redosleda :
Srebrni letač (jer je tako usamljen i tako prokleto kul)
Batman (jer nema nikakvih specijalnih moći, izuzev ludačke potrebe da se bori protiv zla)
Hellboy (jer je najduhovitiji od svih heroja i jedan od retkih koji ima rep)
Kad bi tvoj život bila pesma, koja bi to bila?
To bi bila pesma ”Road to hell” (Chris Rea).
Gde bi želeo da otputuješ u 2014. godini?
Na more…bilo gde gde ga ima.