Vesna Stanković se pored glume, bavi i pisanjem, režijom i edukacijom. Trenutno igra u 13 predstava koje joj donose veliku radost. Tvorac je monodrame “Milunka Savić”. Na pitanje ko je Milunka Savić vremena u kojem živimo, odgovara: “Poput nje nema. Niko. Postoji niz žena, snažnih, požrtvovanih, posvećenih, ali kao ona ne.”
Bavite se pisanjem, režijom i edukacijom. Šta vas najviše ispunjava?
-Moj izbor je da se bavim glumom. Ja sam najpre glumica, pa tek onda sve ostalo, što se tiče profesionalnog dela mog života. Dar pisanja i režiranja sam otkrila kasnije, to se gradi i uči sa svakim novim poslom.
U čemu leži vaš najveći trud kojim doprinosite da kvalitet promocije knjiga podignete na viši nivo?
-Kad sam angažovana da učestvujem na nekoj promociji, veoma ozbiljno pristupam tome. Pažljivo pročitam delo i sugerišem autoru koje delove je najbolje da pročitam. Više puta ih pročitam sebi pre nego što ih čuje publika.
Predstava “Cimet i vanila”
Vesna Stanković kao Lujza
Sofija Soka
Kako izgledaju vaše pripreme za čitanje odlomaka iz romana?
-Najpre potražim smisaone celine, onda pristupam akcentovanju i pravilnom razumevanju napisanog.
Po čemu se roman Dejana Manojlovića „Čuvar vatre“ razlikuje?
-Svako delo ima svoje posebnosti. Ovo delo je meni drugačije jer se tiče i mog životnog iskustva, kao i većine ljudi iz te generacije.
Koji projekat vam je najdraži?
-Ja sam najpre pozorišni čovek. Najviše živim i radim upravo u pozorištu. Predstave, koje igram, a ima ih trenutno 13, mi donose veliku radost. Neka zbog uloge, neka zbog kolega i saradnika.
Kažete da gledajući komediju, u kojoj trenutno igrate, „oznoji od smeha“. Da li možete da izdvojite komediju koja vam je posebno draga?
– Igram više komedija. A u dramama veoma ima prostora za smeh. I svima se neizmerno radujem. “Ubi me kurje oko”, u Akademiji 28, je dirljiva i poetska priča o ratu. A smešno. “Cimet i vanila” u Carte blanche je predstava kojoj se publika vraća više puta. U Zvezdara teatru #Bajka o pozorištu” je nešto što vraća veru ljudima u pozorište. “Sokin i Bosina” u istom teatru je predstava zbog koje ljudi dobijaju upalu mišića od smeha. “Metar i po do Cezara” je u pravom smislu smehoterapija.
Savetujete da sebe ni bi trebalo precenjivati ni potcenjivati već naći balans. Izuzetno ste harizmatični i vaša pojava pleni. Koji su vaši „trikovi“ za ispunjeno jutro, dan, veče, mesec, godinu?
-Teško je naći životni balans. Trudim se da ponesem samo onoliko koliko imam snage, retko mi uspeva. Život ispunjavam malim radostima… razgovorom sa prijateljima… lepom knjigom… putovanjem… dobrom hranom… vedrim mislima… i uglavnom uspevam…
Šta vam je najdraže što ponesete gostujući u drugim gradovima?
-Nova prijateljstva. Na različitim meridijanima susrećemo neke ljude koji postaju bliski i dragi zauvek.
Stvarajući monodramu „Milunka Savić“, šta vam je bila inspiracija i želja dok je kasnije budete igrali? Kakav efekat da postignete kod publike i kakav ste do sada postigli?
-Jedina želja kod igranja Milunke je oduvek bila da ljudi čuju tu pricu… da saznaju o toj čudesnoj ženi koja je svojim postojanjem zadužila sve nas.
Čime vas je opčinila Milunka Savić? 11. Ko je Milunka Savić vremena u kojem živimo? Da li možete navesti tu osobu?
-Takva snaga, ljubav, ogromno srce, širokogrudost i požrtvovanost se veoma retko nalazi. Takva poput nje se do sada nije opet rodila.
Ko je Milunka Savić vremena u kojem živimo? Da li možete navesti tu osobu?
-Poput nje nema. Niko. Postoji niz žena, snažnih, požrtvovanih, posvećenih, ali kao ona ne.
Vesna Stanković kao Milunka Savić
Vesna Stanković kao Milunka Savić