Image may be NSFW.
Clik here to view.
Očekivali smo. Ali opet, kada smo jutros saznali groznu vest, kao da nam je neko otkinuo komad mesa, odrastanja, vere u veliki, moćni, kosmopolitski Beograd, koji je Gaga na tako besprekoran način personifikovao.
Zaista, ne znamo da li smo ga više voleli kao glumca ili kao neverovatnog frajera, istinskog urbanog patrijarha koga nije bilo moguće ne obožavati. Nije imao neprijatelja, mirio je, voleo, pomagao, spajao, svima nama bio ogromna inspiracija i uzor.
Njegova neponovljiva aura je činila Beograd ozbiljnim kulturnim Pijemontom ovog dela Evrope, a mi koji smo imali privilegiju da provedemo neke nezaboravne večeri sa njim, Borom, Batom, Dikom, Brstinom, Duškom, Bjelom, čuvaćemo taj amanet kao najdragoceniju zaostavštinu beogradske verbalne književnosti koja se nikad neće ponoviti.
Sve što sada lepo budete čuli sada o Gagi i njegovim filmovima i predstavama, uzmite sa rezervom. Gaga je bio veći, lepši i bolji i ne znam koje pero ili um može dočarati kakva nas je praznina i tuga upravo zadesila. Otišao je poslednji, beogradski vitez. Budimo iskreni. Posle njega više ništa neće biti isto.
Imam sina od četiri i po godine i znam kako ću ga vaspitavati. Reći ću mu: „Sine, kad porasteš, hoću da budeš kao Gaga“. Zatim ću ga uzeti za ruku i prošetati Crvenim krstom gde je Gaga proveo ceo život, od Požarevačke do Vlade Zečevića. Sešćemo na neku klupu u Čuburskom parku, a kad me mali bude pitao: „Tata, a ko je to Gaga…“, reći ću mu da je to neko mnogo, mnogo veći, jači i plemenitiji od svih njegovih junaka iz kompjuterskih igrica i da je mnogo ozbiljan zadatak pred njim.
Slava ti, legendo. Čuvaćemo tvoj Beograd. U kamenu uklesano.
Ivan Lalić
